Отркиће античких текстова у средњевековним рукописима

Користећи најсавременије технологије , европски научници су открили нове фрагменте Еурипида и непознати древни коментар Аристотела .

Ови списи су били на пергаментима које су опрали и поново писали на њима у средњем веку . Користећи напредне методе мултиспектралног снимања  "пројекат Паламедес" , на универзитетима у Гетингену и Болоњи, могли су да виде оригиналне списе у рукописима , од којих је један налази у библиотеци грчке православне патријаршије у Јерусалиму , док је други у Националној библиотеци Француске у Паризу .

Рукопис у Јерусалиму потиче из чувене библиотеке Светог Гроба у Јерусалиму . Горњи слој из XII века садржи пророчке књиге Старог завета на грчком , док су испод њега старији текстови из разних средњовековних рукописа који садрже дела Еурипида и Аристотела , поред теолошких трактата . "Рукопис у Јерусалиму је један од најзначајнијих сведока Еурипидовог рада", објашњава шеф истраживачког пројекта , Феликс Албрехт са Теолошког факултета Универзитета Гетингену . Рукопис садржи текст Еурипида , окружен древним коментарима .

Више о пројекту: http://www.palamedes.uni-goettingen.de/index.php

Put svile

Put svile je naziv za mrežu karavanskih puteva čiji je glavni cilj bilo povezivanje sredozemlja s istočnom Azijom. Ovaj naziv je prvi koristio Ferdinand fon Rihthofen, Nemac koji je živio u 19. veku, iako su još Vizantijci koristili sličan naziv.

Još u najstarija vremena postojale su veze između Kine i Evrope. Zasnivale su se na razmeni trgovinske robe, omogućavale diplomatskekontakte i doprinosile spoznajama o drugim kulturama. Te veze nisu bile kontinuirane, odvijale su se uglavnom preko posrednika i uvek nanovo bile prekidane i na duže vreme kada su trgovina, saobraćaj i razmena informacija bili ometani.

Odlučujuća politička pretpostavka za potpuno otvaranje istočnog kraja puta svile bila je kineska ekspanzija prema zapadu. U vreme vladavine cara Han Vua (Vu Di) (141.-87. p. n. e.) (dinastija Han) carstvo se gotovo uduplalo. Na opasnosti na granicama reagisao je osvajanjem neprijateljskih područja. Njegove vojske prodirale su daleko na sever, jug i zapad, osvajajući brojne susedne države. Pobeda nad Čing-nuima donela mu je finalnu kontrolu nad srednjom Azijom. Vuova vojska zauzela je Pamir i Fargonu, i time su mogli da budu otvoreni putovi između Kine i Zapada. Trgovina putom svile je procvala, a u glavni grad carstva Han dolaze luksuzna roba i putnici sa Zapada.

Dok je sad istočni deo puta bio relativno bezbedan, dugi sukobi između Rimljana i Parta pretili su da zapadni dio puta svile pretvore u bojno polje. August uspeva da diplomatskom spretnošću sklopi na neko vreme mir s Partima, što čini i zapadni deo ceste bezbednijim, pa trgovina s dalekim Istokom ponovo oživljava.

Put svile doživljava novi procvat u vreme dinastije Tang (618.-907.) kada ona oduzima Persijancima prevlast na Putu svile. Drugi car dinastije Tang, Tang Taizong, dovodi pod svoju kontrolu velike delove središnje Azije kao i tarimski bazen. Vizantijci uspevaju da vrate delove svojih ranijih posjeda u Aziji, i time si osiguravaju pristup Putu svile. Vizantija ostaje glavno trgovište za robu s istoka. U razdoblju „pet dinastija“ unutarnja stabilnost dinastije Tang nije mogla da se održi, pa susedni narodi ponovo napadaju karavane.

Odlučujući doprinos direktnom povezivanju Azije i Evrope dali su Mongoli u 13. veku. Mongolska osvajanja omogućila su period redovnih i raznovrsnih kontakata. Čim bi u novoosvojenim područjima osigurali red i stabilnost, Mongoli su uspostavljali kontakte sa strancima. Uprkos svojoj ogromnoj želji za osvajanjem i vlašću, bili su gostoljubivi prema stranim putnicima, pa i u slučajima kad su putnici bili iz zemalja čiji vladari nisu priznavali mongolsku vlast. U to vreme ponovo dolazi do intenzivnog porasta razmena roba, ljudi i znanja.

Mongolsko carstvo nije bilo dugog veka. Već 1262. godine počinje raspadanje tog divovskog carstva, iako je istočni deo pod vladavinomKublaj kana ostao stabilan duže vreme. Kineski nacionalizam je ponovo oživeo. 1368. godine se u Kini prekida vladavina stranaca instaliranjem dinastije Ming koja je zastupala agresivnu politiku protiv mongolskih plemena. Uprkos miru u vreme vladavine Mongola tim područjima, trgovina duž puta svile nikada više nije dosegla obim kao u vreme Tang dinastije. Trajno opadanje značenja puta svile počelo je još u vreme dinastije Song, a poticaj tom padu dao je porast kineske pomorske trgovine, a sledom toga nastajanje novih trgovišnih centara ujugoistočnoj Aziji, kao i velike carinske dažbine koje su zahtevali Arapi.

Na pomorskim putovanjima nije bilo opasnosti dugih putovanja i troškova za posrednike. S porastom ekspanzije evropskih pomorskih sila na početku novog doba Put svile konačno gubi značenje. Trgovinu Putem svile zamjenjuju brodovi, a kineski trgovci džunkama dolaze do Indije i Arabije. Od vremena dinastije Song Evropljani su bili jako ograničeni u trgovanju s Kinom. U vreme pomorske ekspanzije jedan od glavnih ciljeva bio je ponovo otkriti morski put do bajkovitog Kitaja (Kina). Tek 1514. Portugalci stižu do Kine i brzo uspostavljaju živu trgovinu, koju kasnije preuzima Španija. Od sredine 16. veka Kina izvlači najveću dobit od evropskih kolonija u novom svetu (Amerika). Oko 70% tamo dobivenih plemenitih metala prebacivalo se u Kinu, kako bi se u Kini kupila roba za Evropu. S vremenom, brodovi trgovinskih kompanija zamenjuju Put svile kao vezu s istočnom Azijom za nabavu luksuzne robe i umetničkih predmeta za plemstvo u Evropi.

U najnovije vreme put svile ponovo dobiva na značenju. Gradnja puteva, potaknuta otkrićem velikih nalazišta nafte u tim područjima, olakšala je pristup tim neprijaznim, divljim područjima koje se industrijaliziraju. Ponovo se otvaraju trgovački putovi, a postaju značajni i za turizam.

Kakvu tajnu krije "lobanja broj 5"?

Naučnici godinama debatuju o tome da li su bar tri različite vrste naših predaka sa kopna Afrike raširile ljudsku vrstu po celoj planeti. Međutim, jedna lobanja stara 1,8 miliona godina čini se da ima drugačiju priču o našem nastanku.

Lobanja koja je pronađena 2005. godine u Dmanisiju, gradu na jugu Gruzije, dokaz je da je sa afričkog tla samo jedna vrsta naših predaka prešla na ostale kontinente, piše “Vol strit žurnal”. To znači da je proces evolucije znatno jednostavniji nego što smo ranije mislili, saopštio je tim naučnika koji proučavaju gruzijsku lobanju. 

Reč je o najcelovitijoj lobanji te vrste ikada otkrivenoj, tvrdi Marsija Pons de Leon sa Antropološkog instituta na Univerzitetu u Cirihu, koja je učestvovala u analizi lobanje. 

“Ona je očuvana u savršenom stanju”, tvrdi Pons de Leon, dodajući da je zaista reč o važnom otkriću.

Lobanja potiče iz vremena prve migracije stanovništva iz Afrike, a na istom mestu gde je ona pronađena otkriveni su i delovi još četiri manja skeleta i ostaci alata. Svi pronađeni ostaci datiraju iz vremena kada je to područje Kavkaza bilo prekriveno velikim i gustim šumama kojima su vladali tigrovi i gepardi.

Otkriće lobanje 2005. godine časopisu “Sajens” prijavio je David Lordkipanidze, direktor Nacionalnog muzeja Gruzije. Otkriće se desilo 5. avgusta, baš na njegov rođendan. 

“Bio je to veoma lep poklon”, šali se i danas Lordkipanidze. 

On predvodi tim naučnika koji tvrde da su u pitanju najstariji ostaci ljudske vrste koji su pronađeni van afričkog tla. Prema njihovim najnovijim nalazima, ljudska vrsta je iz Afrike prešla na evroazijsko tlo znatno pre nego što se to danas misli. 

Zbog toga je pronalazak ove lobanje, očuvane u savršenom stanju, veoma važan za naučnike jer su u mogućnosti da proučavaju razlike u fizičkoj građi između ljudi koji su naseljavali taj prostor pre dva miliona godina i naših predaka koji su u to vreme ostali u Africi, tvrdi profesor dr Endrju Hil sa Univerziteta Jejl. 

“To nam daje mogućnost da prvi put bolje sagledamo varijacije između ljudi koje su postojale u to vreme”, kaže dr Hil.

Svi pomenuti naučnici učestvovali su u analizi lobanje koja je dobila jednostavan naziv: "lobanja broj 5" (Skull #5). Ispostavilo se da je u pitanju primerak homo erektusa, koji je našu planetu naseljavao još pre dva miliona godina. Fosili homo erektusa pronađeni su u Africi, Španiji, Indoneziji, Indiji, Kini i na Javi. 

Izvesno je da je lobanja pripadala muškarcu, kao i da je njegov mozak jednak trećini našeg. Njegovo lice bilo je sa izuzetno malo izbočina i izduženo, sa velikim obrvama i ogormnom vilicom ispunjenom velikim zubima. 

Kod ovog našeg pretka uočeni su i prelomi jagodica koji su zarasli, primećeni su tragovi artritisa i utvrđeno je da je zube uglavnom koristio za kidanje stvari. Stajao je uspravno i imao ruke i noge relativno slične našima. 

“Ovo otkriće je zaista fenomenalno”, tvrdi paleo-antropolog Tim D. Vajt sa Univerziteta u Kaliforniji, koji nije učestvovao u istraživanju. “Ovo će skresati mnogo grana koje su narasle na našem porodičnom stablu, stablu koje paleontolozi toliko vole da crtaju.”

Izvor: http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2013&mm=10&dd=18&nav_id=766836

ISTORIJA

Dragi ucenici, ovaj sajt (blog) ce biti posvecen Vama.

Dosta Vas za nastavu svakodnevno istrazuje koristeci internet. Pokusacu ovde da Vam predstavim koje su to najvazniji stvari i cinjenice koje trebate da pogledate.

Blog ce biti svojevrsna neobavezna, dodatna nastava za sve ucenike koji zele i hoce vise.

Vas profesor Istorije
Miroslav Zivkovic

Piri Reis (1465/1470 - 1554/1555). Puno ime Haci Muhiddin Piri oglu Haci Mehmed, a reis/rais na turskom kapetan. Bio poznati turski kapetan, geograf i kartograf. Izradio je ovu mapu 1513. od drugih mapa, koje danas nisu sačuvane. mapa prikazujje obalu Antarktika. Po mnogima, to su stare mape, koje su se vremenom iy Aleksaaaaaaandrijske biblioteke, prebacile u Konstantinopolj, pređivele krstaše 1204., te se na kraju našle u rukama turaka.

Misterija, je kako su stari moreplovci mogli da isrtaju obale Antaktika, kada je on jako dugo pod ledom. Koji su toi instrumenti za navigaciju korišćeni u ta prastara vremena, da su morelplovci plovini čak do polova?

ispitivanja vršena počev od 1953. u SAD, pokazalu su da je mapa izuztno precizna, te da je autor, morao imati visoko znaje o trigonometriji, koje se smatra da je nastalo u 18.veku!

*Charles Hapggod, Earth's shifting crust: a key to some basic problems of earth science, 1953.